Ljubav prema jezicima: Koje govorimo, koje želimo da naučimo?

Pitanje o stranim jezicima uvek izaziva živu razmenu iskustava i mišljenja. Za neke je učenje jezika nužnost, za druge strast, a za treće prava avantura koja otvara vrata novim kulturama, prijateljstvima i mogućnostima. Razgovori o tome koje strane jezike govorimo, a koje bismo voleli da naučimo, otkrivaju ne samo naše veštine već i naše snove. Mnogi se slažu da je znanje jezika jedno od najvrednijih bogatstava koje možemo steći.

Jezici koje već govorimo: Šarena lepeza znanja

U razgovorima se najčešće pominje engleski jezik, koji se danas smatra gotovo neophodnim. Mnogi ga savladavaju odmalena, kroz školu, filmove, serije ili putem interneta. Često se čuje: "Engleski govorim kao maternji" ili "Engleski znam odlično, koristim ga na poslu svakodnevno." Pored engleskog, veoma su popularni i nemački, francuski, španski i italijanski. Zanimljivo je da mnogi, pored ovih "globalnih" jezika, tečno govore i jezike susednih zemalja, poput mađarskog, slovačkog ili rumunskog, često zahvaljujući porodičnom poreklu ili životu u inostranstvu.

Posebno mesto zauzima ruski jezik. Za neke je on omiljen, "najmelodičniji i najromantičniji", dok su ga drugi učili u školi i donekle ga razumeju, ali ga retko aktivno koriste. Takođe, sve je više onih koji se susreću sa jezicima kao što su arapski, kineski ili japanski, prepoznajući njihovu važnost na globalnoj sceni.

Koji jezik vam najlepše zvuči? Subjektivna lepota reči

Pitanje o tome koji jezik najlepše zvuči otkriva neverovatnu raznovrsnost ukusa. Za mnoge je apsolutni favorit francuski jezik. Opisuju ga kao "sladak", "fin", "seksi" i "melodičan". "Francuski mi je prelep, tako erotično zvuči", kaže jedan glas. Italijanski je takođe često na listi najlepših - "muzikalan", "nježan" i "plemenit". Čuje se da "kada Italijani pričaju, kao da pevaju".

Španski jezik ima svoje ljubitelje koji ističu njegovu toplinu i strast. "Španski mi je definitivno najlepši", tvrde mnogi, posebno oni koji su ga "naučili" gledajući latinoameričke telenovele. S druge strane, za neke je ruski neodoljiv: "Ruski je po meni najlepši, najromantičniji i najmelodičniji jezik na svetu". Čak i jezici koji se tradicionalno smatraju manje "melodičnim", poput nemačkog, imaju svoje poklonike: "Nemački mi je pre bio ružan, ali što ga više učim, to mi je lepši".

Težina učenja: Gramatika, izgovor i upornost

Kada je reč o težini, mišljenja su podeljena. Engleski se obično smatra relativno lakim, posebno zbog jednostavnije gramatike u odnosu na srpski. Međutim, neki ističu da je teško dostići potpuno tečan nivo, bez ikakvog akcenta. "Nije teško naučiti engleski, ali je teško savladati ga savršeno", primećuje jedan sagovornik.

Nemački jezik često nosi reputaciju teškog, pre svega zbog složene gramatike (padeži, rodovi, složenice) i izgovora. "Nemačka gramatika nije nimalo laka", kaže neko ko je odrastao u Nemačkoj. Ipak, drugi smatraju da nije toliko težak za pamćenje.

Francuski predstavlja izazov zbog izgovora (npr. kotrljajuće 'r'), pravila čitanja i činjenice da se govorni jezik dosta razlikuje od književnog. "Gramatika je užasno teška", priznaje jedna osoba, ali dodaje da je vredno truda. Italijanski se smatra lakim za početak zbog fonetskog pisma, ali gramatika, posebno vremena i konjunktiv, mogu biti zahtevni. "Nije tačno da je italijanski težak, gramatika je laka, izgovor još lakši", ističe neko ko ga uči.

Posebni izazovi su grčki (sa novim alfabetom), arapski (sa drugačijim pismom i dijalektima) i finski (sa 15-ak padeža). "Finski ima 16 padeža i nemaju buduće vreme... zaista je težak", kaže jedna osoba koja ga govori.

Želje i snovi: Koji jezik biste voleli da naučite?

Lista želja je duga i raznolika. Na prvom mestu su, opet, francuski i italijanski, koje mnogi smatraju prelepim. "Volela bih da naučim francuski i italijanski, tako su mi slatki i fini", izjavljuje jedna učiteljica jezika. Španski je takođe vrlo tražen, delom zbog globalne popularnosti, a delom zbog pristupačnosti.

Veliki broj ljudi sanja o učenju arapskog ili japanskog, privučen egzotikom i kulturom. "Volela bih da naučim arapski, to je po mom mišljenju najlepši jezik", kaže jedan polaznik kursa. Takođe, ruski privlači mnoge rusofile, dok se portugalski (pogotovo brazilski) pominje zbog svoje "seksi" melodije.

Neki imaju i veoma specifične želje: "Moj san je da naučim hebrejski, arapski i persijski", iznosi jedan sanjar. Drugi se interesuju za kineski, korejski ili čak islandski.

Koliko vremena je potrebno? Put od početnika do tečnog govornika

Vreme potrebno za učenje jezika varira. Mnogi ističu da je ključ doslednost i svakodnevna izloženost jeziku. "Tri godine je neophodno da bi se jezik naučio tečno", procenjuje jedna osoba koja živi u inostranstvu. Drugi su brže napredovali zahvaljujući potpunom uranjanju u sredinu: "Italijanski sam naučila dok sam radila u Švajcarskoj, posle mesec dana sam počela da razumem".

Važno je napomenuti da učenje jezika nikada ne prestaje. Čak i oni koji govore neki jezik decenijama priznaju da uvek ima nešto novo da se nauči. "Svaki dan se uči nešto novo", primećuje neko ko živi u engleskom govornom području.

Jezici koji se ne vole: I antipatije imaju svoje mesto

Naravno, postoje i jezici koji jednostavno ne odgovaraju nekom. Nemački je za neke "grub", "oster" i "nezgodan za uho". "Nemački me nikada nije privlačio, niti će ubuduće, jer mi je grozan", kaže jedna sagovornica. Francuski takođe kod nekih izaziva otpor, možda zbog složenosti. Neki jednostavno ne mogu da prevaziću određenu fonetsku barijeru ili asocijacije.

Zaključak: Jezik je most ka svetu

Razgovori o jezicima su zapravo razgovori o ljudskim željama, ambicijama i iskustvima. Bilo da je reč o savladavanju praktičnog engleskog, osvajanju romantičnog francuskog ili istraživanju misterioznog arapskog, svaki novi jezik predstavlja novi način razmišljanja i doživljavanja sveta. Kao što je neko rekao: "Znati jezik znači imati ključ za drugu dušu." I dok neki teže da budu poliglote, drugi se zadovoljavaju savršenim poznavanjem jednog ili dva. Važno je da učenje bude vođeno radošću i znatiželjom, jer upravo tako znanje postaje trajno bogatstvo. Ako imate želju, slobodno vreme i upornost, čitav svet jezika čeka da ga otkrijete.